Деспот Стефан Лазаревић
Слово љубве




      Стефан деспот
      најслађему и најљубазнијему,
      и срца мојего нераздвојноме,
      и многоструко жељеноме,
      и у премудрости обилноме,
      царства мојего ближњему
      (име рекавши),
      у Господу љубазно целивање,
      а уједно и милости наше неоскудно даривање.

      Лето и пролеће Господ сазда,
      као што песник (Давид) рече,
      а у њима и красоте многе,
      птицама брзо, и весеља пуно прелетање,
      горама лишће.
      и луговима пространства,
      и пољске ширине,
      и ваздуха танког
      дивним неким гласовима испуњавање,
      и земљина ношења дарова,
      која цветова које доброг мириса, и зеленило,
      но и самог човечијег
      јестаства обновљење
      и разиграње,
      достојно ко да искаже.

      Ипак сва ова и друга
      чудна дела Божија,
      која и оштровидан ум
      размотрити није у стању,
      љубав преисходи.
      И није чудо, јер Бог се назива љубав,
      као што рече Јован Громов (јеванђелист).

      Свака лаж смештања у љубави нема;
      јер Каин, туђ љубави, рече Авељу:
      Изиђимо нас двојица напоље.

      Оштро некако и брзотечно дело љубави,
      које сваку врлину превазићи може.

      Лепотно ову Давид украшава
      као миро, рече, на глави,
      које силази на браду Аронову,
      и као роса аермонска
      која силази са Горе Сионске.

      Јуноше и деве,
      к љубавима прикладни,
      љубав узљубите,
      но право и незазорно,
      да некако јуноштво
      и девство повредивши,
      којим јестаство наше
      к божанственому присваја се,
      божанствено не негодује.
      Не жалостите, рече апостол, Духа Светог Божијег,
      којим знаменовасте се јавно као у крштењу.

      Бесмо заједно, и друг близу друга,
      или телима или духом,
      но ако горе, ако реке
      раздвојише нас, Давид да рече:
      Горе Гелевујске, да не сиђе на вас
      ни дажд ни роса,
      јер Саула и Јонатана не сачувасте.
      О безлобије Давидово,
      слушајте који сте царски, слушајте,
      Саула ли оплакујеш, обретени
      Јер обретох, рече Бог,
      Давида, човека по срцу мојему.

      А ветрови да се ударе с рекама
      и да оне сасвим секну,
      као при Мојсију море,
      као при Исусу судији,
      кивота ради, Јордан.

      Још да се сакупимо,
      још да се угледамо,
      још љубовно да се сјединимо
      у том самом Христу Богу нашем,
      коме слава с Оцем и са Светим Духом
      у бесконачне векове, амин.